Category

Biljna proizvodnja

Nabavka novog traktora

Nabavka novog traktora

By | Biljna proizvodnja, Nabavka novog traktora

NAZIV MERE  preko se očekuje konkurs za nove traktore je IPARD konkurs

Mera 1- Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (izgradnja objekata i nabavka oprema, mašine i mehanizacija uključujući traktore)

najava od strane UAP je datum objave konkursa 17.6.2019. sa rokom važenja 15.9.2019.  a ukupna vrednost budžeta konkursa  4.745.456.547,00 RSD ili

približno 40 Miliona Eura. Najveća vrednost budžeta za  IPARD konkurs u Srbiji objavljena do sada.

 

IPARD-II-program-Plan-poziva-za-2019.pdf

 

Podsticaji za višegodišnje zasade

PODSTICAJ ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA VOĆA, VINOVE LOZE I HMELJA MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE

By | Biljna proizvodnja, Voćarstvo i Vinogradarstvo

Podsticaj za podizanje višegodišnjih zasada voća, vinove loze i hmelja Ministarstva poljoprivrede

 

Podsticaji za podizanje proizvodnih zasada obuhvataju podršku programima, koji se odnose na:

podršku podizanja novih proizvodnih zasada sa savremenom tehnologijom gajenja voćaka, vinove loze i hmelja, bez naslona i sa naslonom;

pripremu zemljišta za podizanje proizvodnih zasada.

Pravo na podsticaje za podizanje proizvodnih zasada  ima:

  • fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
  • preduzetnik
  • pravno lice, i to: privredno društvo, zemljoradnička zadruga, naučnoistraživačka organizacija, škola, zadužbina, manastir i crkva.

Pravo na podsticaje ostvaruje se za jedan ili više podignutih proizvodnih zasada, a najmanja površina svakog proizvodnog zasada treba da iznosi:

  • 0,1 ha – za svaku vrstu jagodastih voćaka, vinove loze i hmelja, a za šumsku jagodu 0,05 ha;
  • 0,3 ha – za svaku vrstu jabučastih, koštičavih i jezgrastih vrsta voćaka (poput zasad oraha i lesnika).

Proizvodni zasad može da se nalazi na jednoj ili više katastarskih parcela, ali katastarske parcele moraju da se nalaze jedna pored druge i da čine jednu celinu.

Najveća površina za koju mogu da se ostvare podsticaji za sve proizvodne zasade iznosi 10 ha, a za proizvodne zasade jagode 5 ha.

Korisnik podsticaja ostvaruje pravo na podsticaje u odgovarajućem procentualnom iznosu od vrednosti realizovane investicije, zavisno od mesta investicije, odnosno područja gde je zasad podignut, a u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Maksimalni iznos podsticaja po korisniku podsticaja iznosi 3.000.000 dinara.

Maksimalni iznosi podsticaja za podizanje proizvodnih zasada, u zavisnosti od vrste podsticaja, jesu:

  • za nabavku sadnica voćaka, vinove loze i hmelja – 2.000.000 dinara;
  • za nabavku naslona, odnosno kolja – 700.000 dinara;
  • za pripremu zemljišta, odnosno za nabavku supstrata sa sertifikatom za proizvodne zasade borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama – 200.000 dinara;
  • za hemijsku analizu zemljišta, odnosno ispitivanje mehaničkog sastava zemljišta – 100.000 dinara.

Ukoliko  se podsticaji odnose na proizvodne zasade sa domaćim i odomaćenim sortama voćaka podsticaji se uvećavaju za 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada.

Ukoliko  se podsticaji odnose na proizvodne zasade vinove loze koji su u potpunosti podignuti na nadmorskim visinama iznad 200 m, odnosno na južnim ekspozicijama, odnosno na nagibu terena iznad 10º ili na terasiranim površinama podsticaji se uvećavaju u iznosu od po 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada vinove loze.

Ukoliko  se podsticaji odnose na proizvodne zasade koji su u potpunosti podignuti sa knip sadnicama, podsticaji se uvećavaju u iznosu od 100.000 dinara po hektaru podignutog proizvodnog zasada voćaka.

Uz zahtev se prilaže:

1) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za kupovinu sadnica voćaka, vinove loze i hmelja plaćenih u toku prethodne, odnosno u toku tekuće kalendarske godine u kojoj se podnosi Zahtev, a do datuma podnošenja Zahteva;

2) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za pripremu zemljišta izvršenu u toku prethodne ili tekuće kalendarske godine u kojoj se podnosi Zahtev, a za proizvodne zasade borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom dostavlja se račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za supstrat, do datuma podnošenja Zahteva;

3) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za analizu zemljišta izvršenu u toku prethodne ili tekuće kalendarske godine, do datuma podnošenja Zahteva;

4) račun na ime podnosioca zahteva o plaćenom iznosu za nabavku naslona, odnosno kolja, odnosno predračun na ime podnosioca zahteva za planiranu nabavku naslona;

5) izvod iz Registra privrednih subjekata za pravna lica, odnosno preduzetnike ne stariji od šest meseci;

6) rešenje o upisu u Vinogradarski registar i izvod iz Vinogradarskog registra sa obeleženim vinogradarskim parcelama za koje je podnet Zahtev i grafičkim prikazima tih vinogradarskih parcela upisanih u Vinogradarski registar (za podnosioca zahteva koji je proizvođač grožđa), odnosno dokaz o upisu u odgovarajući registar za lica iz člana 10. tačka 3) podtačka (3) ovog pravilnika;

7) kopija plana u razmeri 1:1.000, 1:2.500, 1:2.800 ili 1:2.880 i izvod iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti) za sve katastarske parcele koje su predmet Zahteva;

8) sertifikat supstrata za proizvodni zasad borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom;

9) overena izjava podnosioca zahteva da po nekom drugom osnovu ne koristi podsticajna sredstva za podizanje istih proizvodnih zasada, odnosno da je izvršena priprema zemljišta, osim za proizvodni zasad borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom, odnosno hemijska analiza zemljišta, osim za proizvodni zasad borovnice sa postavljenim sadnicama borovnica u saksijama/vrećama sa supstratom;

10) investiciona saglasnost, odnosno odobrenje Ministarstva za podizanje višegodišnjih zasada na zakupljenom poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini, osim za zasade jagode;

11) ugovor o zakupu, odnosno korišćenju ako je proizvodni zasad podignut na zakupljenom zemljištu ili zemljištu za koje je sklopljen ugovor o korišćenju overen kod nadležnog organa.

Zahtev se podnosi do 31. avgusta tekuće kalendarske godine, a za proizvodne zasade jagoda podignute u trećem kvartalu tekuće kalendarske godine do 30. septembra tekuće kalendarske godine na sledeću adresu:

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Uprava za agrarna plaćanja

Bulevar kralja Aleksandra 84

11050 Beograd

Podnosilac zahteva može da ostvari pravo na podsticaje podnošenjem samo jednog zahteva.

Za proizvodne zasade jagoda podignute u trećem kvartalu tekuće kalendarske godine može se podneti još jedan zahtev u istoj kalendarskoj godini.

Kompletan tekst pravilnika, zahteva  možete preuzeti u nastavku teksta klikom na ikone ispod.

Pravilnik-o-podsticajima-za-podizanje-visegodisnjih-zasada Obrazac-zahteva-za-podsticaje-za-visegodisnje-zasade-i-izjave.pdf
Podsticaj za proizvodnju sadnog materijala

PODSTICAJ ZA PROIZVODNJU SADNOG MATERIJALA, SERTIFIKACIJU I KLONSKU SELEKCIJU

By | Razno, Voćarstvo i Vinogradarstvo

Podsticaj za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju Biljna proizvodnja, Voćarstvo i vinogradarstvo,

 

Podsticaj za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju definisane su pravilnicima Ministarstva poljoprivrede objavljenih u Sl.glasniku RS broj broj 58/17(osnovni pravilnik) i Službenom glasnik RSˮ, broj 25 od 30. marta 2018. godine(izmene pravilnika).

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način korišćenja podsticaja za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja.

Podsticaji za proizvodnju sadnog materijala i sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja obuhvataju:

1) podsticaje za podizanje matičnih zasada predosnovne i osnovne kategorije voćaka, vinove loze i hmelja za kupljene sadnice, uključujući i plaćanja za kupovinu i postavljanje mrežanika sa elementima na matičnim zasadima jabučastog i koštičavog voća i badema i podloge predosnovne i osnovne kategorije, i to u iznosu do 3.000.000 dinara po korisniku (u daljem tekstu: podsticaji za podizanje matičnih zasada);

2) podsticaje za proizvedene sadnice voćaka, vinove loze i hmelja i to u iznosu do 700.000 dinara po korisniku

3) podršku programima koji se odnose na nabavku opreme, tehničkih sredstava, biljnog materijala, održanje kolekcija i obavljanja aktivnosti na poslovima sprovođenja tih programa, kao i na projekte sertifikacije i klonske selekcije, čuvanje, umnožavanje i testiranje sadnog materijala i drugo u cilju sertifikacije sadnog materijala i jedne ili više faza fitosanitarne i genetske klonske selekcije voćaka, vinove loze i hmelja, i to u iznosu do 10.000.000 dinara po korisniku.

Pravo na podsticaje za podizanje matičnih zasada ostvaruje pravno lice i preduzetnik koji ispunjava sledeće uslove:

  1. da je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da ima prijavljene površine na kojima su podignuti matični zasadi pod odgovarajućim kulturama (sadni materijal voćaka, matičnjaci voćaka, sadni materijal vinove loze, matičnjaci vinove loze ili hmelj) i da se nalazi u aktivnom statusu u skladu sa propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava;
  2. da je upisano u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja sadnog materijala;
  3. da je vlasnik katastarskih parcela na kojima su podignuti matični zasadi ili da na tim parcelama ima pravo zakupa, odnosno pravo korišćenja na osnovu ugovora o zakupu, odnosno ugovora o korišćenju, overenog kod nadležnog organa, zaključenog sa fizičkim licem, na period od najmanje sedam godina za matične zasade voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno za period od najmanje dve godine za matične zasade jagode, računajući godinu od koje se ostvaruje pravo na podsticaje;
  4. da poseduje saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), o investicionom ulaganju za podizanje višegodišnjih matičnih zasada (osim za matične zasade jagode) za zakupljeno zemljište u državnoj svojini na kome su podignuti matični zasadi;
  5. da u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje zemljište na kome su podignuti matični zasadi nije pod teretom (hipotekom, plodouživanje i drugo), osim u slučajevima kada je hipoteka uspostavljena u korist namenskog kredita za podizanje zasada iz zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje ili da je pokrenut postupak za skidanje tereta koji se mora okončati najkasnije do kraja tekuće godine u odnosu na godinu kada je podnet zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje;
  6. da je pre podizanja matičnog zasada, u toku prethodne ili tekuće godine, na katastarskim parcelama izvršena hemijska analiza zemljišta sa preporukom đubrenja za odgovarajuću voćnu vrstu, vinovu lozu, odnosno hmelj;
  7. da je izvršeno rigolovanje (duboka obrada), odnosno podrivanje zemljišta u toku prethodne ili tekuće godine na katastarskim parcelama na kojima su podignuti matični zasadi sa minimalnom dubinom od 0,6 m (osim na peskovitom zemljištu gde nije potrebno rigolovanje, odnosno podrivanje), odnosno sa minimalnom dubinom obrade zemljišta od 0,3 m za matične zasade jagodastih vrsta voćaka;
  8. da su izvršene analize zemljišta na prisustvo najbitnijih štetnih organizama i izvršeni pregledi od strane fitosanitarnog inspektora o ispunjenosti uslova lokacije za podizanje matičnih zasada najkasnije do dana podnošenja zahteva;
  9. da je matični zasad jabučastih i koštičavih vrsta voćaka i badema podignut isključivo sa mrežanicima koji prekrivaju dati matični zasad;
  10. da je primljeno najmanje 80% sadnica zasađenih u poslednjem kvartalu prethodne kalendarske godine i u prva dva kvartala godine za koju se podnosi zahtev, a kod matičnih zasada jagode i u trećem kvartalu godine za koju se podnosi zahtev, računajući od ukupnog broja zasađenih sadnica i da su sadnice zdravstveno i sortno ispravne;
  11. da za matične zasade podignute sa sortom koja je upisana u Registar zaštićenih biljnih sorti u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravo oplemenjivača biljnih sorti ima ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača sorte za korišćenje reprodukcionog materijala te sorte;
  12. da po nekom drugom osnovu ne koristi podsticajna sredstava za podizanje istih matičnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja na istoj katastarskoj parceli.

Lice koje ispunjava osnovne uslove iz ovog pravilnika ostvaruje pravo na podsticaje za podizanje matičnih zasada, ako je podiglo matični zasad sa najmanje 200 sadnica predosnovne i osnovne kategorije, odnosno najmanje 2.000 podloga predosnovne i osnovne kategorije, bez obzira na taksonomsku pripadnost (različit po rodovima, vrstama, sortama, podlogama i klonovima).

Za sadnice predosnovne i osnovne kategorije, odnosno matični zasad sorti namenjen proizvodnji kalem grančica, odnosno plemki, reznica, kao i matični zasad namenjen proizvodnji semena, ostvaruje se pravo na podsticaje u sledećim iznosima:

  1. jabučaste vrste voćaka do 1.200 dinara po sadnici;
  2. koštičave vrste voćaka do 1.200 dinara po sadnici;
  3. jezgraste vrste voćaka do 1.300 dinara po sadnici;
  4. vinove loze do 500 dinara po sadnici;
  5. hmelja do 200 dinara po sadnici.

Za sadnice predosnovne i osnovne kategorije, odnosno matični zasad vegetativnih podloga ostvaruje se pravo na podsticaje u iznosu do 140 dinara po sadnici.

Za sadnice predosnovne i osnovne kategorije, odnosno matični zasad za dobijanje semena ostvaruje se pravo na podsticaje u iznosu do 1.000 dinara po sadnici.

Za sadnice predosnovne i osnovne kategorije, odnosno matični zasad jagodastih vrsta voćaka, ostvaruje se pravo na podsticaje u sledećim iznosima:

  1. maline do 50 dinara po sadnici;
  2. jagode do 40 dinara po sadnici;
  3. kupine do 100 dinara po sadnici;
  4. borovnice do 400 dinara po sadnici;
  5. ribizle i ogrozda do 150 dinara po sadnici.

Podsticaji za podizanje matičnih zasada, ostvaruju se na osnovu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje koji se za svaku kalendarsku godinu podnosi Ministarstvu – Upravi za agrarna plaćanja od 1. do 15. oktobra kalendarske godine.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za podizanje matičnih zasada dostavlja se dokumentacija koja glasi na podnosioca zahteva, i to:

  1. računi kojima lice dokazuje da su sadnice i mrežanici sa elementima za matične zasade jabučastih i koštičavih vrsta voćaka i badema plaćeni a mrežanici postavljeni u toku prethodne godine i u tekućoj godini do dana podnošenja zahteva, na kojima su jasno iskazane osnovne cene koštanja, PDV i ukupne cene plaćenih sadnica, odnosno plaćene nabavke i postavljanja mrežanika kao i overene potvrde o prenosima sredstava ili overeni izvodi od strane banke, kao dokazi o uplatama i otpremnica (za domaće sadnice) ili jedinstvena carinska deklaracija (za uvozne sadnice) koje prate račune. Ako prodavac nije u sistemu PDV-a taj podatak mora da bude jasno naznačen na računu
  2. kopija rešenja o upisu u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja
  3. kopija izvoda iz katastra nepokretnosti sa podacima o vlasništvu, teretima i ograničenjima (prepis lista nepokretnosti, ako je uspostavljen novi operat, odnosno prepis posedovnog lista, ako nije uspostavljen novi operat), odnosno izvod iz zemljišnih knjiga (gde nije uspostavljen katastar nepokretnosti), za sve katastarske parcele koje su predmet zahteva
  4. ugovor o zakupu, odnosno ugovor o korišćenju zemljišta, ako je proizvodni zasad podignut na zakupljenom zemljištu ili zemljištu za koje je zaključen ugovor o korišćenju, overen od strane nadležnog organa
  5. investiciona saglasnost, odnosno odobrenje Ministarstva za podizanje višegodišnjih matičnih zasada na zakupljenom poljoprivrednom zemljištu u državnoj svojini, osim za zasade jagode
  6. kopija zapisnika inspektora o izvršenom pregledu dokumentacije (analize zemljišta na prisustvo štetnih nematoda, prouzrokovača raka korena i drugih štetnih organizama) i o utvrđivanju ispunjenosti uslova lokacije za podizanje matičnih zasada
  7. ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača sorte za korišćenje reprodukcionog materijala zaštićene sorte koja je upisana u Registar zaštićenih biljnih sorti, u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti
  8. kopija dokumentacije o nabavljenom sadnom materijalu osnovne kategorije (dokument o poreklu sadnog materijala i fitosertifikat, odnosno biljni pasoš)
  9. izjava podnosioca zahteva da po nekom drugom osnovu ne koristi podsticajna sredstva za podizanje istih matičnih zasada, odnosno da je izvršena priprema zemljišta, odnosno hemijska analiza zemljišta.

Pravo na podsticaje za proizvedene sadnice ostvaruje pravno lice i preduzetnik ako je upisan u:

  1. Registar poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi u aktivnom statusu, u skladu sa propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava
  2. Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja sadnog materijala.

Pravo na podsticaje za proizvedene sadnice može se ostvariti za sadnice voćaka, vinove loze i hmelja koje su proizvedene u periodu od 1. septembra prethodne godine do 31. avgusta tekuće godine i za koje je u tom periodu izdat sertifikat.

Podsticaji za proizvedene sadnice isplaćuju se na osnovu broja proizvedenih sadnica i to:

  1. a) za sadnice predosnovne i osnovne kategorije ostvaruje se pravo na podsticaje u sledećim iznosima:

1) jabučaste vrste voćaka – 50 dinara po sadnici;

2) koštičave vrste voćaka, kao i badema – 50 dinara po sadnici;

3) oraha – 100 dinara po sadnici;

4) jagodaste vrste voćaka (osim jagode) – 20 dinara po sadnici;

5) borovnice – 100 dinara po sadnici;

6) jagode – 10 dinara po živiću;

7) vinove loze – 50 dinara po sadnici;

8) hmelja – 50 dinara po sadnici;

  1. b) za sadnice sertifikovane kategorije ostvaruje se pravo na podsticaje u sledećim iznosima:

1) jabučaste vrste voćaka – 10 dinara po sadnici;

2) koštičave vrste voćaka, kao i badema – 10 dinara po sadnici;

3) jagodaste vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) – 5 dinara po sadnici;

4) borovnice – 50 dinara po sadnici;

5) jagode – 5 dinara po živiću;

6) vinove loze – 5 dinara po sadnici;

7) hmelja – 5 dinara po sadnici;

  1. v) za sadnice standardne/standardne SA kategorije ostvaruje se pravo na podsticaje u sledećim iznosima:

1) jabučaste vrsta voćaka – 3 dinara po sadnici;

2) koštičave vrste voćaka, kao i badema – 3 dinara po sadnici;

3) jezgrastih vrsta voćaka (osim oraha) – 5 dinara po sadnici;

4) kalemljenog oraha i kalemljene leske – 80 dinara po sadnici;

5) jagodastih vrsta voćaka (osim borovnice i jagode) – 3 dinara po sadnici;

6) borovnice – 10 dinara po sadnici;

7) jagode – 3 dinara po živiću;

8) vinove loze -3 dinara po sadnici;

9) hmelja – 3 dinara po sadnici.

Podsticaji za proizvedene sadnice ostvaruju se na osnovu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje koji se podnosi za svaku kalendarsku godinu Upravi, u periodu od 15. septembra do 15. oktobra kalendarske godine. Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje može se podneti za sadnice različite po kategorijama, vrstama, sortama ili klonovima koji su upisani u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za proizvodene sadnice dostavlja se i kopija:

1) sertifikata o proizvodnji sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja izdat/i u skladu u skladu sa zakonom kojim se uređuje sadni materijal voćaka, vinove loze i hmelja;

2) rešenja o upisu u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja.

Pravo na ostvarivanje podsticaja za sertifikaciju i klonsku selekciju ostvaruje pravno lice i preduzetnik koji ispunjava sledeće uslove:

1) da je upisan u Registar poljoprivrednih gazdinstava i da se nalazi u aktivnom statusu, u skladu sa propisom kojim se uređuje registracija poljoprivrednih gazdinstava;

2) da je upisan u Registar proizvođača sadnog materijala voćaka, vinove loze i hmelja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje proizvodnja sadnog materijala.

Podsticaji za sertifikaciju i klonsku selekciju raspodeljuju se konkursom koji za svaku kalendarsku godinu raspisuje Uprava za agrarna plaćanja.

Kompletan pravilnik o podsticajima za proizvodnju sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja kao i obrasce zahteva za podsticaje, možete preuzeti u nastavku teksta klikom na ikone ispod

Pravilnik-o-podsticajima-za-proizvodnju-sadnog-materijala-sertifikaciju-i-klonsku-sel Izmene-pravilnika-o-podsticajima-za-proizvodnju-sadnog-materijala Obrazac-zahteva-za-maticne-zasade Obrazac-zahteva-za-podsticaje-za-proizvedene-sadnice-1
Regresiranje osiguranja useva i plodova

PODSTICAJI ZA REGRESIRANJE OSIGURANJA USEVA I PLODOVA

By | Regresiranje osiguranja useva i plodova

Pravilnik o uslovima, načinu i obrascu zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja

 

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način ostvarivanja prava na regres za premiju osiguranja useva, plodova,višegodišnjih zasada,rasadnika i životinja, kao i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na regres.

Pravo na korišćenje regresa ima pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, koji pored uslova propisanih zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ispunjava i uslov da je kod društva za osiguranje osigurao:

1) useve i plodove od rizika umanjenja prinosa (ratarske kulture – žitarice i industrijsko bilje, povrtarske kulture; voćarske kulture, vinova loza i hmelj);

2) rasadnike i mlade višegodišnje zasade pre stupanja na rod od rizika koji su propisani uslovima osiguravajućih društava;

3) životinje od rizika koji su propisani uslovima osiguravajućih društava.

Subvencioniše se (regresira) 40-45% od plaćenje premije osiguranja umanjene za iznos poreza. Maksimalni iznosi podsticaja su:

  1. za podsticaje za osiguranje ratarskih kultura – 100.000 dinara
  2. za podsticaje za osiguranje povrtarskih kultura – 500.000 dinara
  3. za osiguranje voćarskih kultura, vinove loze i hmelja – 1.000.000 dinara
  4. za podsticaje za osiguranje rasadnika i/ili mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod – 500.000 dinara
  5. za podsticaje za osiguranje životinja – 2.000.000,00 dinara.

Ukupno za sve vrste podsticaja korisnik podsticaja može da ostvari maksimalno 2.500.000 dinara.

Zahtev za ostvarivanje prava na regres podnosi se Ministarstvu finansija i privrede – Upravi za trezor, jedanput godišnje za osigurane kulture, odnosno životinje, u dva primerka od 1. jula do 15. novembra tekuće godine.

Uz zahtev se podnosi overena kopija polise osiguranja izdate od strane društva za osiguranje kod koga je podnosilac zahteva osiguran u periodu od 16. novembra prethodne do 15. novembra tekuće godine, kao i potvrda o izvršenom plaćanju ukupne premije osiguranja.

Ako je fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva zaključilo ugovor o proizvodnji sa organizatorom proizvodnje koji je osigurao useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje u njegovo ime i za njegov račun, to lice podnosi potvrdu o osiguranju izdatu od strane društva za osiguranje kod koga je osiguran, kao i potvrdu o izvršenom plaćanju ukupne premije osiguranja.

Kompletan tekst pravilnika, zahteva  možete preuzeti u nastavku teksta klikom na ikone ispod.

Pravilnik za regresiranje troskova osiguranja Zahtev za regresiranje osiguranja u poljoprivredi
Nove Investicije

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA PODSTICANjA PREDUZETNIŠTVA  KROZ RAZVOJNE PROJEKTE U 2018. GODINI

By | Biljna proizvodnja, Nove Investicije, Privreda

26.10.2018.

Ministarstvo privrede je, zbog iskazanog interesovanja privrednih subjekata za Programom podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2018. godini, opredelilo dodatna sredstva za njegovu realizaciju. Time ukupno opredeljena bespovratna sredstva za realizaciju ovog programa iznose 550.000.000 dinara. Program se sprovodi u saradnji sa Fondom za razvoj RS.

S obzirom da Ministarstvo privrede planira nastavak programa podsticanja razvoja preduzetništva i u 2019. godini, pozivaju se privredni subjekti da i u narednoj godini prate informacije koje su dostupne na internet stranici www.privreda.gov.rs.

Republika Srbija Ministarstvo privrede raspisuje  JAVNI POZIV za dodelu bespovratnih sredstava u okviru

PROGRAMA PODSTICANjA PREDUZETNIŠTVA  KROZ RAZVOJNE PROJEKTE U 2018. GODINI

 

Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2018. godini (u daljem tekstu: Program) sprovodi Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond). Za realizaciju Programa obezbeđena su bespovratna sredstva u iznosu od 500.000.000,00 dinara.

Privredni subjekti koji ispunjavaju uslove Programa, mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu do 20% bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja. Preostali iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda

Pravo da se prijave na Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava i pravo da podnesu zahtev za kredit kod Fonda, imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, a koji dostave zvanične finansijske izveštaje za prethodne dve godine u kojima nije iskazan neto gubitak i koji ispunjavaju uslove iz Programa. Uslov koji se odnosi na dostavljanje finansijskih izveštaja, ne primenjuje se na preduzetnike koji nemaju obavezu dostavljanja tih izveštaja (preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo i preduzetnici koji paušalno plaćaju porez).

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za:

  1. kupovinu, izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju, investiciono održavanje proizvodnog prostora ili poslovnog prostora koji je u sastavu proizvodnog prostora, ili prostora u kojem se obavlja proizvodnja ili skladištenje proizvoda;
  2. kupovinu nove ili polovne proizvodne opreme (ne starije od pet godina), uključujući dostavna vozila za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva koja se koriste u procesu proizvodnje;
  3. trajna obrtna sredstva, koja mogu da čine najviše 20% ukupnog investicionog ulaganja;
  4. nabavku softvera i drugih nematerijalnih ulaganja.

Iznos ukupnog ulaganja ne može biti manji od 1.250.000,00 dinara, (kredit u iznosu od 1.000.000,00 dinara i bespovratna sredstva u iznosu od 250.000,00 dinara), niti veći od 62.500.000,00 dinara (kredit u iznosu od 50.000.000,00 dinara i bespovratna sredstva u iznosu od 12.500.000,00 dinara).

Po ovom programu, izuzetno za preduzetnike, minimalni iznos ukupnog ulaganja je 375.000,00 dinara (kredit u iznosu od 300.000,00 dinara i bespovratna sredstva u iznosu od 75.000,00 dinara).

Krediti Fonda po ovom programu odobravaće se u skladu sa programom Fonda i sa ovim programom. Rok otplate za pravna lica je do deset godina u okviru koga je grejs period do jedne godine i za preduzetnike do osam godina u okviru koga je grejs period do jedne godine.

Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 1,5% godišnje uz garanciju banke i 3%  godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.

Ukoliko privredni subjekti imaju sedište u nedovoljno razvijenim i izrazito nedovoljno razvijenim jedinicama lokalne samouprave ili na istim obavljaju poslove i imaju registrovan ogranak u periodu dužem od godinu dana od dana podnošenja zahteva, kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule iznosi 1,4% godišnje uz garanciju banke i 2,8%  godišnje, uz ostala sredstva obezbeđenja.

Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijave

Precizno i tačno popunjen Objedinjen zahtev za kredit i zahtev za bespovratna sredstva i prateća dokumentacija, u skladu sa Programom, predaju se kod Fonda za razvoj.

Adrese Fonda za razvoj su: Bulevar Nemanjića 14a, Niš i Knez Mihailova 14, Beograd. 

Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 31. decembra 2018. godine.

Na internet stranama Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Fonda: www.fondzarazvoj.gov.rs može se preuzeti potrebna dokumentacija u kojoj su bliže definisani svi bitni elementi i pravila za učešće u ovom programu.

Kompletan tekst pravilnika, zahteva  možete preuzeti u nastavku teksta klikom na ikone ispod.

Informacija-o-Sprovodjenju-Programa-Podsticanja-Preduzetnistva-Kroz-Razvojne-Projekte Javni-Poziv-Program-Podsticanja-Preduzetnistva-Kroz-Razvojne-Projekte-U-2018.-Godini Program-Podsticanja-Preduzetnistva-Kroz-Razvojne-Projekte-U-2018.-Godini Poslovni-Plan-Preduzetnici-Razvojni-Program SADRZAJ-POTREBNE-DOKUMENTACIJE-Sa-Grantom-PRAVNA-LICA-Razvojni-Program SADRZAJ-POTREBNE-DOKUMENTACIJE-Sa-Grantom-PREDUZETNICI-Razvojni-Program Zahtev-KB-Razvojni-Program Dokumentacija-Za-Pustanje-Kredita-Razvojni-Program Izjava-Drzavna-Pomoc-Razvojni-Program Izjava-O-Povezanim-Licima-Razvojni-Program Objedinjeni-Zahtev-PRAVNA-LICA-1 Objedinjeni-Zahtev-PREDUZETNICI-1

 

 

PRAVILNIK O USLOVIMA ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA REGRES ZA TROŠKOVE SKLADIŠTENJA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA U JAVNIM SKLADIŠTIMA

By | Biljna proizvodnja, Regres za troškove skladištenja

Pravilnik o uslovima, načinu i obrascima zahteva za ostvarivanje prava na regres za troškove skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnim skladištima

 

Pravilnikom se bliže se propisuju uslovi, način ostvarivanja prava na regres za troškove skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnim skladištima, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje prava na regres. Poljoprivredni proizvodi, u smislu ovog pravilnika, su:

  1. pšenica, i to: A-1, A-2 i A-3 klase;
  2. kukuruz, i to: A i B klase;
  3. malina, i to: rolend, polublok, blok i griz kategorije;
  4. kupina, i to: konfitura, polublok, blok i griz kategorije;
  5. višnja, i to: sa košticom i bez koštice kategorije.

Pravo na regres ostvaruju pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, u skladu sa uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Pravo na regres ostvaruje se za pun mesec od dana izdavanja robnog zapisa, a najduže za šest meseci od dana izdavanja robnog zapisa u skladu sa zakonom kojim se uređuju javna skladišta za poljoprivredne proizvode, u iznosu od 40% od troškova skladištenja za najviše 2 000 tona uskladištene pšenice i/ili kukuruza, odnosno za najviše 20 tona uskladištene maline i/ili kupine i/ili višnje.

Zahtev za ostvarivanje prava na regres iz člana 2. ovog pravilnika podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka Ministarstvu finansija i privrede – Uprava za trezor

u periodu od 15. jula do 30. novembra tekuće godine.

Kompletan tekst pravilnika, zahteva  možete preuzeti u nastavku teksa klikom na ikone ispod.

Zahtev za regresiranje osiguranja u poljoprivredi Pravilnik za regresiranje troskova osiguranja

 

 

ORGANSKA PROIZVODNJA

By | Biljna proizvodnja, Organska proizvodnja

Pravilnik o korišćenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju

Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.

Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva uz uslov:

1) da je sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom zaključio ugovor o vršenju kontrole i sertifikacije u organskoj proizvodnji koji važi za godinu za koju se podnosi zahtev za korišćenje podsticaja, odnosno u slučaju grupne sertifikacije da je zaključio ugovor o saradnji sa proizvođačem i da je u ugovoru koji je taj proizvođač zaključio sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom podnosilac zahteva naveden kao proizvođač kooperant, u skladu sa posebnim propisom kojim se bliže uređuje kontrola i sertifikacija u organskoj proizvodnji i metode organske proizvodnje;

2) da u slučaju zakupa poljoprivrednog zemljišta na kome se obavlja organska proizvodnja ili u slučaju zemljišta koje je dobijeno na korišćenje ima zaključen ugovor o zakupu, odnosno o korišćenju zemljišta najmanje tri godine od dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju;

3) da u naredne tri godine od godine za koju je ostvario pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju primenjuje metode organske biljne proizvodnje u skladu sa zakonom kojim se uređuje organska proizvodnja, na katastarskim parcelama za koje je ostvario pravo na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju.

Utvrđeni uslovi i mogućnosti

Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju utvrđuju se u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 70% od iznosa za podsticaje koji se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za konvencionalnu biljnu proizvodnju.

Maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari je 136.000 dinara.

Zahtev za organsku biljnu proizvodnju podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka

Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 03. maja do 30. juna tekuće godine.

Kompletan tekst pravilnika, zahteva  možete preuzeti u nastavku teksta klikom na ikone ispod.

Pravilnik o koriscenju podsticaja za organsku biljnu proizvodnju

 

Subvencije za očuvanje biljnih genetičkih resursa

By | Biljna proizvodnja, Genetički resursi - biljna proizvodnja

Subvencije za očuvanje biljnih genetičkih resursa definisane su Pravilnikom o podsticajima za očuvanje biljnih genetičkih resursa koji je objavljenu u  „Službenom glasniku RS”, broj 85/13.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom pravilniku imaju sledeće značenje:

1) biljni genetički resursi su one stare sorte i lokalne populacije, uključujući i odomaćene sorte upisane, odnosno brisane iz Registra sorti poljoprivrednog bilja koje vodi ministarstvo nadležno za poljoprivredu, poljoprivrednog bilja (žitarice, krmno bilje, industrijsko bilje) i hortikulturnog bilja (povrtarsko bilje, voćke, vinova loza, hmelj, medicinsko i aromatično bilje) koje se koriste za hranu i poljoprivredu;

2) genetički materijal je bilo koji deo biljke, uključujući reproduktivne ili vegetativne delove za razmnožavanje, kojim se prenose nasledna svojstva;

3) in situ čuvanje je čuvanje genetičkog materijala u ekosistemu ili prirodnom staništu i održavanje i obnavljanje održive populacije vrsta u njihovom prirodnom okruženju i u slučaju gajenih biljnih vrsta na poljoprivrednom gazdinstvu gde su se razvila njihova karakteristična svojstva;

4) ex situ čuvanje je čuvanje genetičkog materijala za poljoprivredu van njegovog prirodnog staništa;

5) ex situ kolekcije su kolekcije genetičkog materijala za poljoprivredu koje se čuvaju izvan njegovog prirodnog staništa;

6) prinova je osnovna jedinica u čuvanju i dokumentovanju biljnih genetičkih resursa koja predstavlja uzorak semena ili sadnog materijala, odnosno grupu biljaka u kolekciji u polju.

Pravo na subvenciju imaju:

  • Fizičko lice
  • Preduzetnik i
  • Pracno lice

Subvencije  obuhvataju podršku programima koji se odnose na održivi ruralni razvoj koji se sprovodi s ciljem unapređenja zaštite životne sredine, i to:

1) programu za očuvanje i održavanje nacionalne ex situ kolekcije u semenu;

2) programu za očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa;

3) programu za realizaciju posebnih projekata u oblasti očuvanja biljnih genetičkih resursa.

Podrška programu  obezbeđuje se davanjem podsticaja za:

1) čuvanje prinova nacionalne ex situ kolekcije u semenu, i to: u komorama i održavanje baze podataka;

2) kontrolu klijavosti i umnožavanje, regeneraciju i primarnu karakterizaciju prinova nacionalne ex situ kolekcije u semenu.

Subvencijom se  obezbeđuje  davanje podsticaja za:

1) popis, odnosno inventar biljnih genetičkih resursa;

2) kolekcionisanje biljnih genetičkih resursa;

3) kontrolu klijavosti i umnožavanje, regeneraciju i primarnu karakterizaciju prinova kolekcija u semenu biljnih genetičkih resursa;

4) održavanje kolekcija voćaka, vinove loze i hmelja;

5) čuvanje in situ i prenošenje iz in situ u ex situ status višegodišnjih biljnih vrsta;

6) karakterizaciju i evaluaciju prinova biljnih genetičkih resursa.

Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja u periodu od 1. oktobra do 31. oktobra tekuće godine.

Kompletan tekst pravilnika, zahteva  možete preuzeti u nastavku teksta klikom na ikone ispod.

Pravilnik-o-podsticajima-za-ocuvanje-biljnih-genetickih-resursa
Osnovni podsticaj po ha

OSNOVNI PODSTICAJ PO ha ZA BILJNU PROIZVODNJU

By | Biljna proizvodnja, Osnovni podsticaj po ha

Pravo na podsticaje ostvaruje se podnošenjem zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje, Ministarstvu finansija i privrede – Upravi za trezor

Zahtev se podnosi jedanput godišnje, u dva primerka od 1. marta do 30. aprila tekuće godine,

na Obrascu – Zahtev za ostvarivanje prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji u tekućoj godini

Podsticaj iznosi 4.000 RSD/ha

Zahtev sadrži: podatke o podnosiocu; podatke o kulturi koja je zasejana, odnosno zasađena (šifra, naziv i površina) i zbiru površina pod kulturama navedenim u zahtevu, a koje su prijavljene u Registar poljoprivrednih gazdinstava; mesto i datum podnošenja zahteva, potpis podnosioca zahteva i pečat (ako je podnosilac zahteva preduzetnik ili pravno lice).

Kulture su sve kulture navedene u Šifarniku biljne proizvodnje i drugih namena zemljišnih parcela koji je sastavni deo Pravilnika o upisu u Registar poljoprivrednih gazdinstava i obnovi registracije, kao i o uslovima za pasivni status poljoprivrednog gazdinstva, osim prirodnih livada i pašnjaka u okviru grupe kultura krmno bilje.

Pravilnik o nacinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji Izmena-Pravilnika-za-ostvarivanje-prava-na-osnovne-podsticaje Zahtev za osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji Sifarnik.pdf